Na Momenat

Poželim te tako jako.

Na Momenat.

Besramno.

Istinski Iskreno.

Bahato!

Sa smeškom skrivenim u uglu usana.

Zabranjeno...

Tiho..tiho...najtiše...

Poželim da se vratim u onu Novembarsku noć.

Tako datumski značajnu.

Noć u kojoj je toliko puno ljudi...

...izdalo nekoga...

On mene,

Ja Njega,

Ti...?

Sebe...?

Poželim te tako Jako, bre!

Tu blizu.

Da me zagrliš.

Da me ćutiš.

Da me posmatraš, jer me tako, tako dobro znaš...

Kad se nasmejem, znaš da li se tako osećam.

Kad utihnem, možeš da čuješ buku u meni.

Kad slažem, ti znaš istinu.

Kad volim, ti prepoznaš laž.

I koliko god te bolelo da ćutiš moje laži,

ne uzmičeš.

Tu si.

U momentu shvatim da me čuvaš tako pažljivo.

I poželim te.

Užasno jako...baš toliko jako koliko ne bih smela.

Laku noć.