Nedelja, Novembar 28, 2010

...

Nepodnosljiva potreba da pisem.
Kao da me to odrzava u kontaktu sa Tobom.
Pokusavam da izbacim ovaj osecaj pogresnosti iz sebe.
Pokusavam da demantujem svaku ideju koja mi se infiltrira u glavi, da sam uradila nesto lose. Da smo uradili nesto lose. Da se desilo nesto lose - da smo pokusali da povredimo nekoga, da nekoga ismejemo, da nekome naudimo, da nekoga prevarimo!
Ne vidim to tako, niti to jeste tako.
Zato pisem, za sebe, za tebe, za sve one koji pokusavaju da shvate jedan zaokruzeni svet u cijem centru sam ja; svet prepun pukotina kroz koje mi beze emocije, zelje, nadanja...

Koliko smo uopste bili odsutni sa ove planete?
Sat? Dva? Tri?
Zasto se cini kao citava godina!?

Otisla sam danas na posao, ovako poluziva ali u funkciji, napolju sve mirise na sneg. Gore neki vetar siba, tako dobrodosao, tako pozeljan, jedva sam odolela da ne ostanem napolju par minuta da me smrzne i da mi bolne sinuse anestezira. A posle ledenog vetra, dve tople ruke da mi izmasiraju ukocena ledja. Dusu bih djavolu prodala za jednu dobru, opustajucu masazu. Laganu, bezbolnu i dugu. Za Tvoje ruke.

Mazi mi se.

Zima uvek izvlaci slabost iz mene. Tako se lako prepustim kad mi je hladno.
Secas se da sam ti ponudila jos tamo septembra, kada je bila ona jedna ledena noc i mi u njoj, da gurnes ruke u moje rukave. Secas se? Nadlaktice su mi bile dovoljno tople i meke da pozelis da ostanes malo duze tu. Da me pogledas onim pogledom koji ne iziskuje reci, koji ne uslovljava osmeh, pogledom koji mi samo najezi kozu na ledjima i zagolica mastu, isprovocira zelju...ti si samo odmahnuo glavom i kazao da ces uvuci ruke u svoju jaknu.

Znas, svaka nazovi bezazlenost se cini sada tako proracunata.
Tvoja neposrednost, spontanost i prirodnost su tako zavodljive. Ne menjas hod kad hoces da impresioniras, jednostavno si Ti Ti u svim situacijama. Ne smejes se neduhovitim salama i crknes od smeha na dobru salu. Zarazno se smejes, divno, energicno i tako iskreno. Kako odeleti miksu svega dobrog sto te cini takvim kakav jesi? Skoro da je nemoguce...
Nemoguce je bilo ignorisati nasu nadovezanost, nasu opustenost, nase precutno razumevanje...

Imala sam jednom bliskost.
Dosla je kod mene u trenutku kada sam verovala da nikada niko nece moci da preskoci zidine koje su se izdigle oko mene od cvrstog materijala losih iskustava i previse razvodnjenih lazi.
Ta bliskost je u pocetku bila zaljubljenost koju smo drzali na distanci. Demantovali smo je, odbijali - ja previse sigurna da je to nemoguce, on nenaviknut  na tu opciju. Prevarila nas je ta bliskost i uvukla nam se pod kozu. Kod mene se radjala ljubav, kod njega zelja za posedovanjem. Ja sam uzivala da mu ugadjam, on da testira granicu moje izdrzljivosti. Trajalo je to dovoljno dugo da predje u naviku, a navike sam se uvek plasila. Kad sam resila da prestanem da pusim, vracala sam se pre 3 godine, sa posla, otvorila prozor , bacila cigarete i prestala sam da pusim. Kad sam resila da je s njim dosta, otvorila sam prozor, pustila najjace Cecu i vozila se pola sata. Stvara ovisnost kao nikotin i ima u svakom vrelom dahu kojim me je pokrivao, 458 otrova koji imaju zakasnelo dejstvo...napravili smo savrsenu kulu od karata - samo da ne dune vetar.
Ali, godisnja doba se menjaju, septembar je doneo period vetrova i hladnog vazduha, karte su pocele da lete i nasa kula se srusila. Pokusala sam da je zastitim svojim telom, ali telo nikada nije dovoljno - dusa je ono sto odredjuje sta nam je ciniti.
Greska je muskaraca pretezno, ali i zena, sto misle da mogu bazirati vezu, bilo tajnu ili ne, na dobrom seksu i doziranju  ljubomore koja bi pokazala da je nekome stalo do vas. Kakva je to paradoksalna prevara! Paradoks je zeznut igrac, nasmeje vam se u lice kada izgubite od njega. Ljubomora nikada ne moze biti dokaz da je nekome stalo do vas. Ljubomora je nezdrava...
Jos veca greska je ta drama oko dobrog seksa - pa seks je kao i bilo koji sport! Koliko vezbate toliko cete izdrzljivi biti, koliko uzivate i volite, toliko cete uspesniji biti, postoji tu i faktor talenta, ali  je to neubicajeno glediste na seks. Strast odredjuje pravac!
Tako je lako naci nekoga za to...
Moze biti bilo ko...
Zasto ja uporno zelim Tebe?

Pisanjem pokusavam da ogradim dva sveta, dve bliskosti, dva izbora.
Pokusavam da odam postu svojoj proslosti i pocnem da se nadam sadasnjosti kakvu prizeljkujem. Buducnost odavno ne planiram - nezahvalno je, samoj sam sebi nepouzdana i prevrtljiva. Jedna od onih koje svom srcu ne znaju da kazu Ne...

Citam samu sebe danima i uzivam u nadogradnji svojih emocija. Pocela sam sramezljivo sa ogradjivanjem od istinitosti tih emocija, onda sam se malo opustila i davala akcenat na iznenadnu, progresivnu invaziju emocija koje su isprovocirane Jednim poljubcem! Savrsenim poljubcem! A ja volim da se ljubim...Zatim sam se povukla pa onda prkosno isprsila inateci se moralnim stavovima u koje ne verujem, cistom srcu koje je zeljno malo lova u mutnom i pokvarenoj masti koju sam morala da zauzdam pretnjama da cu je pretvoriti u sujetu!
Znam sta zelim! I nije me strah toga...
S obzirom da je sve bilo krajnje neisplanirano, neocekivano i spontano, pravo je cudo sto se na tome zavrsilo.

Postajem pateticna, znam, trebala bih da nastavim sa neobaveznim temama, zivotnim iskustvima; mozda bih cak trebala da kopiram svih onih mojih 500 i nesto tekstova koji su zapisani kao dokaz jednog perioda, nekog emotivnog disbalansa koji mi pokrene adrenalin i izdigne ili obori na tvrdo, ostavljajuci samo par modrica da me podsete sta sam uradila...trebala bih da pobegnem u svet svojih stilskih figura, hiperbola i sinonima, trebala bih da pisem kako sam Ja Ja Jedna I Jedina, trebala bih da delim svoje stavove i shvatanja, da prosvetlim zamracene i otreznim pijane svojom direktnoscu i cvrstim ubedjenjima!
Ali ne mogu...
Nedostajanje me blokira...
Nedostajes mi kao prijatelj u srcu i kao zelja na donjoj usni....
Nedostajes mi kao Dobrota u dusi i kao poljubac na dlanu...
Nedostajes mi kao ostvarenost neostvara...

Hoces li ikada pozeleti da me pogledas u oci? ...

 

13 minuta [Odgovori]

Iako je moj cilj da otkrijem sustinu ljubavi i premda patim zbog osoba kojima sam poklanjala svoje telo,uvidjam da osobe koje su probudile moje telo nisu dotakle moju dusu a osobe koje su dotakle moju dusu nisu probudile moje telo! ti si prvi koji je dotakao i dusu i telo.Njegova i u vecnosti

Comment by Vesna (02/04/2012 14:58)

... [Odgovori]

Nema lepseg susreta :)

Laku noc :)

Comment by bezimena (11/28/2010 22:51)

[Odgovori]

POLJUBAC JE SUSRET NAJVEĆI NA SVETU
Jovan Dučić

Comment by didiland (11/28/2010 22:28)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me