Ja sam Zelja
Ja sam Zelja.
Oblikujes me svojom mastom, svojom potrebom, ponekad trenutnim hirom, ponekad zabranjenim mislima koje sakrijes ispod fascikle pune moralnih definicija. Umem da ti se usunjam u srce i znam jako dugo da boravim tu. Postojana sam i jako tesko zanemarljiva. Kad resim da se inplantiram u tvoj um, ja to i uspem. I onda postanem opsesivna, ne dam ti mira, ne dozvoljavam da me zapostavis makar na kratko, uzivam u tvojoj posvecenosti bas Meni.
Ponekad sam ostvariva, ponekad ne.
Izludecu te za Novu Godinu i to to znas, ali uzivas da mislis na mene i da trazis nacin kako da me ostvaris. Ponekad si tuzan zbog moje neostvarenosti i onda ja pozelim da se smanjim, da budem neka sitnica koja ce ti izmamiti osmeh, da budem zrno mogucnosti koje ce ti pretvoriti sivilo u divne nijanse zlatne boje...
Jako cesto osetim koliko me puno zelis i onda se osecam kao plamen koji se svojom vrelinom izvija visoko iznad neznatnih plamicaka koji tuzno tinjaju.
Znam da te zabolim svojom neostvarenoscu, izludjuje te osecaj nemoci da me promenis, da me manje imas u sebi, ali znam i da te ozdravim svojom ostvarenoscu.
Cesto me oblikujes svojim snovima i tada sam posebno srecna. Volim kada osetim da me sanjas tako zivo da skoro mogu postati ostvariva dok su ti oci sklopljene i dok ti se um poigrava sa mnom. Tiho, sasvim tiho ti hodam u snovima iz straha da ti ne probudim emociju koja je usnula zimskim snom ili samo strpljivo ceka prolece. U snu sam tako Laka da se ponekad zabrinem za svoju egzistenciju. Ponekad moram da pobegnem iz tvog sna jer me uplasi energija kojom zelis da me ostvaris, da me prigrlis i zauvek sebi promenis zivot.
Ja sam tvoja Zelja, hoces li me ispuniti?
