Ukus Ljubavi

Kao da osecam u njegovom glasu potvrdu svih teorija koje mi je M. predocio jos odavno, a S. uporno tvrdi tek od skoro. Sigurni su da me voli.
Zasto onda ja ne verujem u to?
Neki strah mi se uvuce u kosti ako samo pokusam da poverujem u nesto tako nestvarno dobro. Zastrasujuce! Jer...znate, ne manjka meni samopouzdanjue, Bogu hvala, ali nekako nisam ja stvorena za Ljubav. Nekako, nisam dovoljno nezna da me voli, previse sam otresita da bih bila nezna. Nekako, nisam dovoljno lepa da bih ga opila svojom spoljasnjoscu koja mu je itekako bitna - da se pokazuje. Nekako, nisam dovoljno mlada ni dovoljno slobodna da sa mnom moze buducnost da gradi. Zasto onda ne odustane od mene?

Glas mu je postao blazi u obracanju. Zeli me uzasno i kada se iskrademo od radoznalih pogleda, on ne moze da izdrzi duze od 5 minuta. Jede me. Pije me. Uzima me sa toliko strasti da mi krv jurne u obraze i zajapurena, bez daha, satima pokusavam da se stabilizujem posle naseg bega od stvarnosti ( ili " bega u stvarnost"). Desavamo se jedno drugom na najneocekivanijim mestima, u spontanim trenutnim odlukama da se imamo. Instant ljubav - to smo on i ja.

I onda se zateknem u jednoj ovakvoj noci. U noci koja se opisuje teskim mirisom izgorenih drva u raznim pecima; ledenoj noci sa minus temperaturom, spustenom maglom kao zavesom na pozornici i snizenim pritiskom koji otezava potpaljvanje kamina...zateknem se u potrebi da opisem Ukus Ljubavi koji danima vec nosim na jeziku. Tezak, opor, sladunjav, mastovit! Provlaci mi se i kroz snove i cini da se nadjem u paralelnom svetu. Da, sanjala sam paralelni svet. Obe sam strane upoznala i svuda Njega u snu, trazila...

" OtkriT cu ti tajnu"...

Mljackam ukus na jeziku, mirisem ruke koja su ga upile dovoljno da mi promene miris dlanova, smeskam se u prazno dok sanjiva teturam pogled po plafonu. Mastam, zamisljam, uzivam. Kotrljam sopstvene misli po mekanom stomaku, lepim ceznju za tacke na plafonu, gadjam cvetove na zavesi svojim pozudama i cekam da ispune sobu svojim mirisom. A onda, kada miris bude dovoljno jak, ja cu ga inhalirati. Pretvoricu se u Ostvarenje nase Ljubavi.
Pomisao na velicinu moje ljubavi je zastrasujuca; pomisao na kolicinu moje ljubavi je neverovatna! Kao da ce moja ljubav promeniti njegovo neverno srce i njegovu ubitacnu sujetu kojom zna da ozdravi ili razboli...kao da ce moja ljubav promeniti Mene, kao sto jeste.

Jer, znate, nije meni tesko da ostanem bez Njega...meni je tesko da ostanem bez Sebe ovakvom kakvom me ljubav prema njemu cini. Lepom, hrabrom, upornom - heroina u misiji dokazivanja ljubavi.
Heroina koja na kraju dana legne sama i zagrli mislima svaki trenutak proveden s njim, poslednjih godina.

 

Dobro vece, ovo iznad nas je Beograd. 

 

Imaginacija Duse

 

Sve reci koje izlaze is tebe, 

boje moj svet paletom divnih boja,

jarkih i mirisljavih;

Sve reci kojima me gadjas,

stvore neke nove oblike moga smisla i postojanja.

Slusam te kako govoris i prepustam se intonaciji;

ponekad je sasvim nebitno sta kazes, vec kako mi to saopstis.

Ceo zivot mi postane zavistan od neznosti u tvome glasu,

od brige ili totalne nezainteresovanosti...

Posmatram tvoju reakciju kada ti kazem da te volim,

i nisam dovoljno brza da uhvatim ti zadovoljni sjaj u oku,

ili bilo kakvu naznaku da ti godi moja ljubav.

Prihvatas je kao pruzenu ruku -po automatizmu.

Ispunjavas neka moja ocekivanja kao i mene...

... retko, zeljno, prebrzo za zapamtiti...

Postajes moja stvarna imaginacija.

A ja se ne snalazim dobro u jarkim mastarijama...

...gubim se...

Postajem samo deo tvoje zamisli,

igracka tvojim mislima,

opipljivost na distanci.

Tek ponekad, kad mraz pocne zloslutno da sapuce,

ti se priblizis, zagrlis me i ugrejes promrzlu dusu.

I onda shvatim;

nikada necu biti dovoljno jaka,

dovoljno zrela,

i dovoljno hrabra, da prestanem da te volim...

 

 

 

Moji Snovi Moje Jave

Ne umem da pobegnem od svojih strahova u snu, ali isto tako ne umem da pobegnem od svojih nadanja i neostvarenih zelja. Ne umem da prihvatim da su snovi dobri cak i kad jesu. Jer ponekad moji snovi ozive neku Javu, privuku me necemu ili nekome koga pokusavam da drzim na distanci svom svojom snagom. I onda laziram ceo zivot. Napravim scenu , obucem kostim i igram...

Taman kad sam mislila da sam M-a udaljila dovoljno daleko da ga nikad vise ne pozelim, moja podsvest me zeznula. Prisao je sasvim blizu i poljubio me. San je oziveo 13.11.2011. Podsetio me na poljubac koji sam zaboravila i koga se nisam jasno ni secala jer sam popila vise viskija nego sto sam trebala. Ostao je osecaj i zaljubljenost posle tog poljubca, ostala je ta privlacnost koja je opipljiva, ostao je ovaj blog koji je zapoceo tim poljubcem,  ali jasno secanje nisam imala. Tek sam se jutros probudila sa jasnim secanjem na poljubac.

A nemam prava.
Nikakvog.
Dobro mi je samoj na svojoj livadi udaljenoj od sveta. Volim koga zelim, koliko zelim, kako zelim  i ne polazem racune nikome. Nicija - svacija: to je relacija moje duse.

 

Marko, daj flajku tog portugalskog crnog...

 

 

 

 

Speechless

Tesko je kada mislis da si nekome Nesto, a ispostavi se da si samo jedno veliko Nista...
Moj zivot veceras u U Turn-u, zavaravam se insertima davno napisanih blogova...

Dobro vece, ovo iznad nas je T`ga s juga... 

 

 

 "E to je dragi moj, Ljubav...

Ta tuga koja te raspada, pomisao da ces umreti ako ne budes imao Nekoga, prihvatljivost tog umiranja koja je zastrasujuca, ravnodusnost prema svemu sto nekome zivot znaci, bezlicnost jednog suncanog dana kao posledica te Tuge koja ledi krv u zilama, koja boli i razboljeva, koja tako precizno definise Ljubav i pripadanje nekome kome ti nisi centar sveta...svesnost svih ovih posledica i svojevoljno oslobadjanje bas Njega, da ide sto dalje, da zivi svoj zivot, da trazi svoj put, da se daje kome treba i kome ne treba, da isprobava sve i ne oseti nista, da nauci da voli na isti nacin kao i ti...da pronadje Tugu u sebi izazvanu neuzvracenoscu, da shvati Ljubav, da shvati koliko sam ga volela. E to je dragi moj, Ljubav..."

 

 

 "Kada sam najemotivnija, najslabija, nedovoljno ispravljene kičme za ukus

moje mame, tada glumim surovu realnost kojoj nisam sklona. Borim se sa

demonima, gutam knedlu koja mi stoji u grlu, bežim od emocija koje me

obuzmu, smejem se, lažem da sam suviše realna, suviše okrutna, suviše svoja,

dok me ponovo svi ne ostave i dok se ne uljuljkam u svoj, od snova satkan,

sigurni svet..."

 

 

 

 "Samo sam tražila jedno rame na kome bih po noći zaspala. Samo malo

nežnosti koja bi podstakla uzavrele slapove skrivenih emocija. Samo malo

istrajnosti da ne odem od tebe ako mi se ne dopadne beznačajna sitnica. Još

manje razumevanja koje bi izgradilo čitav moj svet. Samo malo tebe jačeg od

mene. Samo malo tvoje duše u koju bih zavirila kada moja zaluđena tobom

prestane da prati otkucaje srca i impulse razuma. Malo ćutanja u krevetu.

Minimalno poljubaca po licu. Kap tvog parfema koja bi stvorila iluziju

savršenstva i bezgraničnog pripadanja tebi."

 

 

 ...Laku Noc...

Love,

Ana