Sreda, Novembar 09, 2011
Moji Snovi Moje Jave
Ne umem da pobegnem od svojih strahova u snu, ali isto tako ne umem da pobegnem od svojih nadanja i neostvarenih zelja. Ne umem da prihvatim da su snovi dobri cak i kad jesu. Jer ponekad moji snovi ozive neku Javu, privuku me necemu ili nekome koga pokusavam da drzim na distanci svom svojom snagom. I onda laziram ceo zivot. Napravim scenu , obucem kostim i igram...
Taman kad sam mislila da sam M-a udaljila dovoljno daleko da ga nikad vise ne pozelim, moja podsvest me zeznula. Prisao je sasvim blizu i poljubio me. San je oziveo 13.11.2011. Podsetio me na poljubac koji sam zaboravila i koga se nisam jasno ni secala jer sam popila vise viskija nego sto sam trebala. Ostao je osecaj i zaljubljenost posle tog poljubca, ostala je ta privlacnost koja je opipljiva, ostao je ovaj blog koji je zapoceo tim poljubcem, ali jasno secanje nisam imala. Tek sam se jutros probudila sa jasnim secanjem na poljubac.
A nemam prava.
Nikakvog.
Dobro mi je samoj na svojoj livadi udaljenoj od sveta. Volim koga zelim, koliko zelim, kako zelim i ne polazem racune nikome. Nicija - svacija: to je relacija moje duse.
Marko, daj flajku tog portugalskog crnog...
Život je san iz koga neko želi da se probudi, neko se namešta da bi još bolje sanjao.
Snovi kao snovi, nekom lepršavo letenje, nekom noćne more.
Kad si budna sve je u redu... to je ipak najvažnije;))
Nicija - svacija
Wrong darling!
Ti si svoja a to je najvise sto mozes da podaris sebi.
A šta bismo bili bez snova? Nekad nam vrate ono što mislimo da smo zaboravili ili pokušavamo da zaboravimo.
