Ja Sam Ljubav

Ja sam Ljubav.
Nisam vecna kao sto pricaju. To su price za lakoverne ljude. Ja imam svoj rok trajanja koji zavisi od nacina cuvanja. Osetljiva sam I trazim paznju. Volim da me neguju I onda mogu jako dugo da trajem. Ponekad prevarim svojom snagom I ljudi pomisle da mogu samu sebe da odrzavam u njima, ali ne, to je takva zabluda; oni koji me pronadju u sebi, moraju me negovati u nameri da trajem sto duze. Jedna pogresna rec ili lazan pogled mogu da me oteraju istog trena.
Ona kucka Ljubomora tvrdi da smo nas dve u nekom srodstvu, ali I to je laz, ne verujte joj nikada. Nemamo nas dve nista zajednicko. Ona je sramota medju emocijama I svako ko dopusti da ga ona zaposedne misleci da sam I ja tu kao backup, pogresio je. Treba da se stidi. Ljubomora me gusu, davi, lagano ubija. U vecini slucajeva uspe u nameri, samo sto sam ja neunistiva. Rodicu se million puta dnevno u nekim cistim srcima.
Moja mala sestrica zaljubljenost je nemoguce deriste. Jako cesto voli da se igra mojim cipelama s visokom potpeticom I mojim parfemom, pa onda zbuni ljude I pomisle da su me pronasli. Bezobraznica mala, neodoljiva je znam, tesko joj se odupreti, mada I ne treba, dobra je ona, zna da bude divna, cigrasta I vrcava, energicna I ocaravajuca, ali ko ne potrazi iza njenog ramena Mene, posle njenog poigravanja osetice nista do ogromne, zjapaste praznine.
Pojavim se kad se najmanje nadas.
Uvucem ti se u nozdrve, ali ne mozes reci koji mi je miris, uvucem ti se pod kozu, ali ne mozes osetiti brzinu mog sirenja tvojim telom. U trenutku shvatis da sam ja u tebi od tvog rodjenja, da sam prisutna I da cekam trenutak u kome ces me otkriti I ostvariti na najlepsi moguci nacin, sa nekim ko me takodje poseduje I postuje. Ljudi me daju jedni drugima, poklanjaju me nezahvalnima, izmisljaju me nestvarnima, mastaju o meni, klanjaju mi se, mole me da dodjem neshvatajuci da sam ja uvek Tu. Samo se treba zagledati u sopstvene oci I zavoleti  sjaj koji izazovem kad pomislite na nekoga…
Ja sam neizbezna. Pre ili kasnije mi se bacaju pod noge.
Neki ludaci pokusavaju da me vode! Pa nisam ja ovca da me vodite, zaboga! Izuzetno me nervira izraz Voditi Ljubav – a gde cete me odvesti? Nemam ja dodirnih tacaka sa seksom. Meni seks ne treba da bih trajala, mene seks ne odrzava! Zar je to tako tesko shvatiti? Ja mirujem u dusi dok se telo zadovoljava I jedini doprinos tom seksualnom cinu sa moje strane je taj, sto zaiskrim u oku ili skliznem niz jezik oblikovana recima Volim te…to se zove bliskost. Ta divna intima dva ljudska bica koja me poseduju I uzivaju da razmenju nacine na koji me dozivljavaju. Uvijaju me u zlatne papire I stavljaju mi najsarenije masne iz kojih vise divne, duge ukrasne trake I poklanjaju me neumorno kada shvate svu divotu kojom ih obasipam.
Ja cutim I posmatram.
Nisam drcna I nisam alava.
Ponudim se I cekam da neko odluci da l ice me prihvatiti.
Kazu da sam slepa, ali I to je laz. Nisam slepa. Jasno vidim sve I nemam nedoumica. Znam kada treba da nestanem, da se sklonim, znam kada moram da se borim za opstanak, znam kada treba da se predam I priznam Pozudi I Pohoti da su pobedile. Nisu one meni dostojne protivnice, sram me da se takmicim za njima z aprevlast necije duse.
Kada me pozelis jako, dovoljno je samo da kazes Dodji…
…I ja cu biti tu.
Moras da me cuvas, pazljivo, moras biti svestan moje fragilnosti jer samo svest o tome koliko sam osetljiva I nezna, mene odrzava u zivotu od kad je sveta I veka. Pokusavali su da me zgaze, pljuvali po meni, borili se neverom u mene, kleli se lazno I koristili me kao sredstvo za ostvarenje nekog cilja. A ja sam ih pustala I kad bi se najmanje nadali nestala bih iz njihovih zivota. Na svaki moguci nacin.
Nemam definiciju.  Ludi su oni koji pokusavaju da me definisu. Previse sam kompleksna da bih stala u bilo koju definiciju. Smejem se svima koji pokusavaju da definisu Ljubav kao emociju, kao pojam, kao pojavu, kao prisutnost, cak I kao obicnu izmisljotinu, jer smesni su pokusaju definisanja nekoga kao sto sam Ja. Moja snaga, energija, postojanost, moje trajanje kroz vekove, moja neznost I tananost,  sve suprotnosti koje se sudaraju u meni cine me mnogo vecom od razmisljanja obicnih ljudi bez velikih ocekivanja…
Moras me zeleti da bi me imao.
Moras mi verovati da bi me voleo.
Moras me prihvatiti da bi uzivao u meni.
Ne smes se plasiti moje ociglednosti jednom kad je spoznas. Ne smes se plasiti moje prolaznosti. Ja sam trenutak. I mogu da nas ostvarim u Trenutku.

Koliko  jako zelis da ti se desim? …

Ja sam Zelja

 

Ja sam Zelja.
Oblikujes me svojom mastom, svojom potrebom, ponekad trenutnim hirom, ponekad zabranjenim mislima koje sakrijes ispod fascikle pune moralnih definicija. Umem da ti se usunjam u srce i znam jako dugo da boravim tu. Postojana sam i jako tesko zanemarljiva. Kad resim da se inplantiram  u tvoj um, ja to i uspem. I onda postanem opsesivna, ne dam ti mira, ne dozvoljavam da me zapostavis makar na kratko, uzivam u tvojoj posvecenosti bas Meni.
Ponekad sam ostvariva, ponekad ne.
Izludecu te za Novu Godinu i to to znas, ali uzivas da mislis na mene i da trazis nacin kako da me ostvaris. Ponekad si tuzan zbog moje neostvarenosti i onda ja pozelim da se smanjim, da budem neka sitnica koja ce ti izmamiti osmeh, da budem zrno mogucnosti koje ce ti pretvoriti sivilo  u divne nijanse zlatne boje...
Jako cesto osetim koliko me puno zelis i onda se osecam kao plamen koji se svojom vrelinom izvija visoko iznad neznatnih plamicaka koji tuzno tinjaju.
Znam da te zabolim svojom neostvarenoscu, izludjuje te osecaj nemoci da me promenis, da me manje imas u sebi, ali znam i da te ozdravim svojom ostvarenoscu.
Cesto me oblikujes svojim snovima i tada sam posebno srecna. Volim kada osetim da me sanjas tako zivo da skoro mogu postati ostvariva dok su ti oci sklopljene i dok ti se um poigrava sa mnom. Tiho, sasvim tiho ti hodam u snovima iz straha da ti ne probudim emociju koja je usnula zimskim snom ili samo strpljivo ceka prolece. U snu sam tako Laka da se ponekad zabrinem za svoju egzistenciju. Ponekad moram da pobegnem iz tvog sna jer me uplasi energija kojom zelis da me ostvaris, da me prigrlis i zauvek sebi promenis zivot.
Ja sam tvoja Zelja, hoces li me ispuniti?

...

Nepodnosljiva potreba da pisem.
Kao da me to odrzava u kontaktu sa Tobom.
Pokusavam da izbacim ovaj osecaj pogresnosti iz sebe.
Pokusavam da demantujem svaku ideju koja mi se infiltrira u glavi, da sam uradila nesto lose. Da smo uradili nesto lose. Da se desilo nesto lose - da smo pokusali da povredimo nekoga, da nekoga ismejemo, da nekome naudimo, da nekoga prevarimo!
Ne vidim to tako, niti to jeste tako.
Zato pisem, za sebe, za tebe, za sve one koji pokusavaju da shvate jedan zaokruzeni svet u cijem centru sam ja; svet prepun pukotina kroz koje mi beze emocije, zelje, nadanja...

Koliko smo uopste bili odsutni sa ove planete?
Sat? Dva? Tri?
Zasto se cini kao citava godina!?

Otisla sam danas na posao, ovako poluziva ali u funkciji, napolju sve mirise na sneg. Gore neki vetar siba, tako dobrodosao, tako pozeljan, jedva sam odolela da ne ostanem napolju par minuta da me smrzne i da mi bolne sinuse anestezira. A posle ledenog vetra, dve tople ruke da mi izmasiraju ukocena ledja. Dusu bih djavolu prodala za jednu dobru, opustajucu masazu. Laganu, bezbolnu i dugu. Za Tvoje ruke.

Mazi mi se.

Zima uvek izvlaci slabost iz mene. Tako se lako prepustim kad mi je hladno.
Secas se da sam ti ponudila jos tamo septembra, kada je bila ona jedna ledena noc i mi u njoj, da gurnes ruke u moje rukave. Secas se? Nadlaktice su mi bile dovoljno tople i meke da pozelis da ostanes malo duze tu. Da me pogledas onim pogledom koji ne iziskuje reci, koji ne uslovljava osmeh, pogledom koji mi samo najezi kozu na ledjima i zagolica mastu, isprovocira zelju...ti si samo odmahnuo glavom i kazao da ces uvuci ruke u svoju jaknu.

Znas, svaka nazovi bezazlenost se cini sada tako proracunata.
Tvoja neposrednost, spontanost i prirodnost su tako zavodljive. Ne menjas hod kad hoces da impresioniras, jednostavno si Ti Ti u svim situacijama. Ne smejes se neduhovitim salama i crknes od smeha na dobru salu. Zarazno se smejes, divno, energicno i tako iskreno. Kako odeleti miksu svega dobrog sto te cini takvim kakav jesi? Skoro da je nemoguce...
Nemoguce je bilo ignorisati nasu nadovezanost, nasu opustenost, nase precutno razumevanje...

Imala sam jednom bliskost.
Dosla je kod mene u trenutku kada sam verovala da nikada niko nece moci da preskoci zidine koje su se izdigle oko mene od cvrstog materijala losih iskustava i previse razvodnjenih lazi.
Ta bliskost je u pocetku bila zaljubljenost koju smo drzali na distanci. Demantovali smo je, odbijali - ja previse sigurna da je to nemoguce, on nenaviknut  na tu opciju. Prevarila nas je ta bliskost i uvukla nam se pod kozu. Kod mene se radjala ljubav, kod njega zelja za posedovanjem. Ja sam uzivala da mu ugadjam, on da testira granicu moje izdrzljivosti. Trajalo je to dovoljno dugo da predje u naviku, a navike sam se uvek plasila. Kad sam resila da prestanem da pusim, vracala sam se pre 3 godine, sa posla, otvorila prozor , bacila cigarete i prestala sam da pusim. Kad sam resila da je s njim dosta, otvorila sam prozor, pustila najjace Cecu i vozila se pola sata. Stvara ovisnost kao nikotin i ima u svakom vrelom dahu kojim me je pokrivao, 458 otrova koji imaju zakasnelo dejstvo...napravili smo savrsenu kulu od karata - samo da ne dune vetar.
Ali, godisnja doba se menjaju, septembar je doneo period vetrova i hladnog vazduha, karte su pocele da lete i nasa kula se srusila. Pokusala sam da je zastitim svojim telom, ali telo nikada nije dovoljno - dusa je ono sto odredjuje sta nam je ciniti.
Greska je muskaraca pretezno, ali i zena, sto misle da mogu bazirati vezu, bilo tajnu ili ne, na dobrom seksu i doziranju  ljubomore koja bi pokazala da je nekome stalo do vas. Kakva je to paradoksalna prevara! Paradoks je zeznut igrac, nasmeje vam se u lice kada izgubite od njega. Ljubomora nikada ne moze biti dokaz da je nekome stalo do vas. Ljubomora je nezdrava...
Jos veca greska je ta drama oko dobrog seksa - pa seks je kao i bilo koji sport! Koliko vezbate toliko cete izdrzljivi biti, koliko uzivate i volite, toliko cete uspesniji biti, postoji tu i faktor talenta, ali  je to neubicajeno glediste na seks. Strast odredjuje pravac!
Tako je lako naci nekoga za to...
Moze biti bilo ko...
Zasto ja uporno zelim Tebe?

Pisanjem pokusavam da ogradim dva sveta, dve bliskosti, dva izbora.
Pokusavam da odam postu svojoj proslosti i pocnem da se nadam sadasnjosti kakvu prizeljkujem. Buducnost odavno ne planiram - nezahvalno je, samoj sam sebi nepouzdana i prevrtljiva. Jedna od onih koje svom srcu ne znaju da kazu Ne...

Citam samu sebe danima i uzivam u nadogradnji svojih emocija. Pocela sam sramezljivo sa ogradjivanjem od istinitosti tih emocija, onda sam se malo opustila i davala akcenat na iznenadnu, progresivnu invaziju emocija koje su isprovocirane Jednim poljubcem! Savrsenim poljubcem! A ja volim da se ljubim...Zatim sam se povukla pa onda prkosno isprsila inateci se moralnim stavovima u koje ne verujem, cistom srcu koje je zeljno malo lova u mutnom i pokvarenoj masti koju sam morala da zauzdam pretnjama da cu je pretvoriti u sujetu!
Znam sta zelim! I nije me strah toga...
S obzirom da je sve bilo krajnje neisplanirano, neocekivano i spontano, pravo je cudo sto se na tome zavrsilo.

Postajem pateticna, znam, trebala bih da nastavim sa neobaveznim temama, zivotnim iskustvima; mozda bih cak trebala da kopiram svih onih mojih 500 i nesto tekstova koji su zapisani kao dokaz jednog perioda, nekog emotivnog disbalansa koji mi pokrene adrenalin i izdigne ili obori na tvrdo, ostavljajuci samo par modrica da me podsete sta sam uradila...trebala bih da pobegnem u svet svojih stilskih figura, hiperbola i sinonima, trebala bih da pisem kako sam Ja Ja Jedna I Jedina, trebala bih da delim svoje stavove i shvatanja, da prosvetlim zamracene i otreznim pijane svojom direktnoscu i cvrstim ubedjenjima!
Ali ne mogu...
Nedostajanje me blokira...
Nedostajes mi kao prijatelj u srcu i kao zelja na donjoj usni....
Nedostajes mi kao Dobrota u dusi i kao poljubac na dlanu...
Nedostajes mi kao ostvarenost neostvara...

Hoces li ikada pozeleti da me pogledas u oci? ...

 

«Prethodni   1 2