...
Privuče me ono što doživim kao egzotično, nesvakidašnje, ono što se ne vidi prve sekunde. Obično se zaljubim u pokret, gestikulaciju, jer volim ljude koji su bučni, koji privlače pažnju čitavog svemira dok govore. Naravno da ne mislim na urlanje i nepristojno ponašanje, već na harizmu i energiju. Pored mene bi Bred Pit ili Džordž Kluni mogli proći uz sve ovacije okoline i garantujem da ih ne bih primetila. Ne doživljavam ih kao šarmantne. Ali zato Richard Gere i Michael Douglas sigurno ne bi ostali nezapaženi. Kao klinka nisam bila zaljubljena ni u jednog glumca, pevača, slikara, pisca, ali od kako sam otkrila savršenog Patrizio Buanne-a, shvatila sam da sam poprilično odlepila i to pod stare dane J.
Razmena poruka me odvede u jednu sasvim novu dimenziju.
Masta!
Ma sta!
Poželela sam da nestanem iz ovog sveta. Da stvorim novi, zajedno sa tobom. Da se ugušim u tvom maglovitom dvoličnom pogledu i nikada više ne uplovim u vode kojima sam se mesecima davila da bih te pronašla. Tako nestvarnog, a tako realnog. Tako svog i tako drugačijeg. Onog o kome sam neprestano maštala tražeći te u pogledima svih koji su lizali moje suze, naslađivali se mojim usnama i rukama vajali konture mog tela. Koji su me želeli ovakvu, drugačiju, pored sebe, na sebi, u beskrajno dugom mraku i previše kratkom danu.
Pusti me da maštam… Podgrejao si moje najveće umno blago koje se razbuktalo… Elegancijom si probudio dekadenciju mog Altera i uveo me u vrtlog snova…
Pokazao mi magični grad i u njemu ulicu, u ulici hotel, a u njemu bar. U tom baru ti. Sam. Sediš i piješ vino gledajući na sat. Ja, koja dolazim i gledam tvoj mirni sigurni pogled… I one divne slike kojima si od mene pravio damu željnu samosvesnog, zrelog muškarca…
Mogu ti ispričati najdivniju priču koja će te naterati da me poželiš. Sada. Od koje ćeš poželeti da se vratiš odmah i staviš svoje ruke u moju kosu privlačeći me sebi usnama koje drhte. Ipak, suviše si nestvaran, a ja sam suviše nevidljiva da bismo prihvatali intrigantno zavođenje u nestvarnom i još uvek neotkrivenom virtuelnom svetu u kome smo se našli iznenada. Iako ja to želim. Makar na tren. Isto onoliko koliko te želim u svojoj realnosti. Molim te, ostani svoj i drugačiji u svetu identičnih marioneta koje ne slede našu ideju. Ideju diverziteta. Nepripadanja. Voli i ostani dete. Takvog te zamišljam. Dete sa vinom , nejasnog pogleda koji uzbuđuje moja neobuzdana čula… I javi mi se. Ubedi me da nisi samo još jedan pion virtuelne zavere i približi se mojim čulima. Dozvoli da te obuhvatim mislima i inspirišem energijom koju voliš. Zavedi moj um i imaćeš me sve dok ne postanem superiorna. Tada ću otići. Prihvati ovu igru koju nazivaš slatkom i dozvoli mojim čulima da se otvore za tebe… Ovde. I u stvarnosti. Potpuno. Poželi moju suštinu i tek zamisli pokrete moga tela koji cete odvesti u neku drugu dimenziju. Otvori sve tajne prolaze mog uma i duše, a za uzvrat ćeš dobiti ono o čemu maštaš. Zenu koju ćeš čuvati u džepu svog sakoa i čija će te mirišljava, mekana koža dovoditi do čulne ekstaze. Samo pazi… lako se uvučem pod kožu… Na vreme se opremi antitelima kako te moja ljubav kroz kapsulu strasti ne bi oslabila. Na vreme ojačaj da mi ne bi rekao da si postao zavisnik od moga mirisa i da ti je hitno potrebno lečenje. Rekao si mi da voliš izazove… Izvoli… Jedan je pred tobom… Ali znaj da meni nije zanimljivo da igram sa zatvorenim kartama. To je prevaziđeno u veku mračnjaštva … Želim da otvoriš karte. Da sve znam, a da naredni potez ne mogu ni da naslutim. Da nateraš sve ćelije sive mase da rade brzinom svetlosti kada obrađuju tvoju izgovorenu misao. Takav izazov ću prihvatiti. Drugačijeg te ne želim…
Udahni me kao morski vazduh i zadrzi u grudima sto duze mozes...a onda me izbaci iz sebe. Oteraj me istinom koju shvatis, jednostavno mi reci da me ne zelis vise i da ti nisam potrebna. Nijedan drugi izgovor necu prihvatiti.
Ja Sam Misao
Ja sam Misao.
Oblikujes me mastom i dajes mi razne tokove.
Ponekad sam bezobrazna, ponekad lazljiva, ali ipak Tvoja.
Ponekad sam iskristalisana jasnom zeljom i pokusavas telepatski da me posaljes osobi do koje ti je stalo. Delis me sa tom osobom i nudis me bez zahtevanja. Ne zanimaju te druge misli, jer imas mene i ja sam ti dovoljna. Uzivam u tvojoj paznji i tvom aktivnom bavljenju Mnom.
Ja znam da budem ponekad dvomislena, ponekad provokativna, ponekad ti izmamim osmeh tako nehajano, da se svi oko tebe zapitaju o cemu li razmisljas. Ne znaju da sam ti ja u glavi i da samo o meni razmisljas.
Ponekad umem da ti bezim i onda uzivam u tvom jurcanju za mnom, u tvom prisecanju gde bih mogla da budem i zasto sam pobegla. Trazis me po najskrovitijim delovima secanja i plasis se da se nisam zauvek izgubila.
Ja sam tvoja srecna misao!
Kao najdivniji kliker tek izvucen iz pakovanja, kotrljam se oko tebe i cinim te svim tim sto vec jesi. Deo sa tvoje svakodnevice, deo svakog tvog budjenja; uljuljkam te u san i ponekad ti se pretvorim u sanjarenje, a onda zbog mog nemira u zatvorenom prostoru tvoga Uma, osetim klaustofobiju kao da ces me zauvek ostaviti tu. kao da me nikada neces pretvoriti u delo. I uplasim se, a ja kad sam preplasena tebi srce kuca brze. Jace. Ritmicno, ali brzo. Prebrzo! Onda mi bude zao i transformisem se u neku srecnu Misao i uletim ti u glavu kao vetar. Zaposednem ti psihicki prostor i uzivam u tvojim pokusajima da me se otarasis.
Ja sam tvoja Misao.
Ne dajes me skoro nikome, ne zelis da me delis.
Volim taj osecaj sigurnosti kod tebe; daje mi svu originalnost i autenticnost jednog pripadanja to somebody. Volim kada me oblikuje tvoja podsvest i onda te plasim tim oblikom, a nemas pojma da si me sam oblikovao tako strasim maskama.
Volim sto sa tvoja...
Volim oblikovanje tvojim recima, shvatanjima, razmisljanjima, iskustvima, raznim bojama retke duge koja se odavno sakrila tamo negde, medju Bogovima...
Mogu biti uzasno jednostavna ili nepodnosljivo komplikovana.
Mogu biti zapanjujuce lenja i zapostavljena, ali takodje mogu biti i pazena, mazena i poklonjena.
Dok sam Tvoja, nije vazno kojim oblikom ces me oblikovati ...
Zamisli me...can You?
Ja Sam Ljubav
Ja sam Ljubav.
Nisam vecna kao sto pricaju. To su price za lakoverne ljude. Ja imam svoj rok trajanja koji zavisi od nacina cuvanja. Osetljiva sam I trazim paznju. Volim da me neguju I onda mogu jako dugo da trajem. Ponekad prevarim svojom snagom I ljudi pomisle da mogu samu sebe da odrzavam u njima, ali ne, to je takva zabluda; oni koji me pronadju u sebi, moraju me negovati u nameri da trajem sto duze. Jedna pogresna rec ili lazan pogled mogu da me oteraju istog trena.
Ona kucka Ljubomora tvrdi da smo nas dve u nekom srodstvu, ali I to je laz, ne verujte joj nikada. Nemamo nas dve nista zajednicko. Ona je sramota medju emocijama I svako ko dopusti da ga ona zaposedne misleci da sam I ja tu kao backup, pogresio je. Treba da se stidi. Ljubomora me gusu, davi, lagano ubija. U vecini slucajeva uspe u nameri, samo sto sam ja neunistiva. Rodicu se million puta dnevno u nekim cistim srcima.
Moja mala sestrica zaljubljenost je nemoguce deriste. Jako cesto voli da se igra mojim cipelama s visokom potpeticom I mojim parfemom, pa onda zbuni ljude I pomisle da su me pronasli. Bezobraznica mala, neodoljiva je znam, tesko joj se odupreti, mada I ne treba, dobra je ona, zna da bude divna, cigrasta I vrcava, energicna I ocaravajuca, ali ko ne potrazi iza njenog ramena Mene, posle njenog poigravanja osetice nista do ogromne, zjapaste praznine.
Pojavim se kad se najmanje nadas.
Uvucem ti se u nozdrve, ali ne mozes reci koji mi je miris, uvucem ti se pod kozu, ali ne mozes osetiti brzinu mog sirenja tvojim telom. U trenutku shvatis da sam ja u tebi od tvog rodjenja, da sam prisutna I da cekam trenutak u kome ces me otkriti I ostvariti na najlepsi moguci nacin, sa nekim ko me takodje poseduje I postuje. Ljudi me daju jedni drugima, poklanjaju me nezahvalnima, izmisljaju me nestvarnima, mastaju o meni, klanjaju mi se, mole me da dodjem neshvatajuci da sam ja uvek Tu. Samo se treba zagledati u sopstvene oci I zavoleti sjaj koji izazovem kad pomislite na nekoga…
Ja sam neizbezna. Pre ili kasnije mi se bacaju pod noge.
Neki ludaci pokusavaju da me vode! Pa nisam ja ovca da me vodite, zaboga! Izuzetno me nervira izraz Voditi Ljubav – a gde cete me odvesti? Nemam ja dodirnih tacaka sa seksom. Meni seks ne treba da bih trajala, mene seks ne odrzava! Zar je to tako tesko shvatiti? Ja mirujem u dusi dok se telo zadovoljava I jedini doprinos tom seksualnom cinu sa moje strane je taj, sto zaiskrim u oku ili skliznem niz jezik oblikovana recima Volim te…to se zove bliskost. Ta divna intima dva ljudska bica koja me poseduju I uzivaju da razmenju nacine na koji me dozivljavaju. Uvijaju me u zlatne papire I stavljaju mi najsarenije masne iz kojih vise divne, duge ukrasne trake I poklanjaju me neumorno kada shvate svu divotu kojom ih obasipam.
Ja cutim I posmatram.
Nisam drcna I nisam alava.
Ponudim se I cekam da neko odluci da l ice me prihvatiti.
Kazu da sam slepa, ali I to je laz. Nisam slepa. Jasno vidim sve I nemam nedoumica. Znam kada treba da nestanem, da se sklonim, znam kada moram da se borim za opstanak, znam kada treba da se predam I priznam Pozudi I Pohoti da su pobedile. Nisu one meni dostojne protivnice, sram me da se takmicim za njima z aprevlast necije duse.
Kada me pozelis jako, dovoljno je samo da kazes Dodji……I ja cu biti tu.
Moras da me cuvas, pazljivo, moras biti svestan moje fragilnosti jer samo svest o tome koliko sam osetljiva I nezna, mene odrzava u zivotu od kad je sveta I veka. Pokusavali su da me zgaze, pljuvali po meni, borili se neverom u mene, kleli se lazno I koristili me kao sredstvo za ostvarenje nekog cilja. A ja sam ih pustala I kad bi se najmanje nadali nestala bih iz njihovih zivota. Na svaki moguci nacin.
Nemam definiciju. Ludi su oni koji pokusavaju da me definisu. Previse sam kompleksna da bih stala u bilo koju definiciju. Smejem se svima koji pokusavaju da definisu Ljubav kao emociju, kao pojam, kao pojavu, kao prisutnost, cak I kao obicnu izmisljotinu, jer smesni su pokusaju definisanja nekoga kao sto sam Ja. Moja snaga, energija, postojanost, moje trajanje kroz vekove, moja neznost I tananost, sve suprotnosti koje se sudaraju u meni cine me mnogo vecom od razmisljanja obicnih ljudi bez velikih ocekivanja…
Moras me zeleti da bi me imao.
Moras mi verovati da bi me voleo.
Moras me prihvatiti da bi uzivao u meni.
Ne smes se plasiti moje ociglednosti jednom kad je spoznas. Ne smes se plasiti moje prolaznosti. Ja sam trenutak. I mogu da nas ostvarim u Trenutku.
Koliko jako zelis da ti se desim? …
Ja sam Zelja
Ja sam Zelja.
Oblikujes me svojom mastom, svojom potrebom, ponekad trenutnim hirom, ponekad zabranjenim mislima koje sakrijes ispod fascikle pune moralnih definicija. Umem da ti se usunjam u srce i znam jako dugo da boravim tu. Postojana sam i jako tesko zanemarljiva. Kad resim da se inplantiram u tvoj um, ja to i uspem. I onda postanem opsesivna, ne dam ti mira, ne dozvoljavam da me zapostavis makar na kratko, uzivam u tvojoj posvecenosti bas Meni.
Ponekad sam ostvariva, ponekad ne.
Izludecu te za Novu Godinu i to to znas, ali uzivas da mislis na mene i da trazis nacin kako da me ostvaris. Ponekad si tuzan zbog moje neostvarenosti i onda ja pozelim da se smanjim, da budem neka sitnica koja ce ti izmamiti osmeh, da budem zrno mogucnosti koje ce ti pretvoriti sivilo u divne nijanse zlatne boje...
Jako cesto osetim koliko me puno zelis i onda se osecam kao plamen koji se svojom vrelinom izvija visoko iznad neznatnih plamicaka koji tuzno tinjaju.
Znam da te zabolim svojom neostvarenoscu, izludjuje te osecaj nemoci da me promenis, da me manje imas u sebi, ali znam i da te ozdravim svojom ostvarenoscu.
Cesto me oblikujes svojim snovima i tada sam posebno srecna. Volim kada osetim da me sanjas tako zivo da skoro mogu postati ostvariva dok su ti oci sklopljene i dok ti se um poigrava sa mnom. Tiho, sasvim tiho ti hodam u snovima iz straha da ti ne probudim emociju koja je usnula zimskim snom ili samo strpljivo ceka prolece. U snu sam tako Laka da se ponekad zabrinem za svoju egzistenciju. Ponekad moram da pobegnem iz tvog sna jer me uplasi energija kojom zelis da me ostvaris, da me prigrlis i zauvek sebi promenis zivot.
Ja sam tvoja Zelja, hoces li me ispuniti?
